Manastir Rača se nalazi pored rečice Rače, u neposrednoj blizini Bajine Bašte. Ovaj srednjovekovni manastir je zadužbina kralja Dragutina Nemanjića. Za vreme turske vladavine manastir je bio jedan od najznačajnijih kulturnih centara srpskog naroda, čuven po Račanskoj prepisivačkoj školi. Prepisivačka škola nije bila smeštena u samom manastiru već oko 2 km hoda uz rečicu Raču na vrelu Lađevac, nepristupačnom mestu, koje je omogućavalo tajno prepisivanje srpskih knjiga. U Rači je za vreme Drugog svetskog rata čuvano Miroslavljevo jevanđelje, najveći i najvažniji dokument srpske književnosti iz 12. veka. Sačuvan je od spaljivanja ispod kamenih ploča u oltaru manastira.

Rakija klekovača se proizvodi od najkvalitetnijih sorti šljiva po tradicionalnom tehnološkom postupku, uz dodatak odabranih plodova (bobica) kleke. Spoj dugogodišnje tradicije i iskustva u pravljenju ove rakije, kao i primena najnovijih tehnoloških dostignuća i naučnih saznanja u oblasti proizvodnje žestokih alkoholnih pića, daju jedinstven pečat i prepoznatljivost ovim proizvodima.

Iz masiva planine Tare izvire rečica "Vrelo" koja gradi veliki i izuzetno lep vodopad, koji se survava u reku Drinu. Tok ove rečice je veoma kratak, ali je veoma bogat vodom. U narodu poznata i kao "reka godina“, jer je dužina njenog toka od izvora do ušća u reku Drinu duga 365m...

Jezero Perućac nalazi se na 290 mnv. Nastalo 1966. godine kada su puštena u pogon 3 agregata H.E „Bajina Bašta“ u Perućcu. Stvaranje veštačke akumulacije nije narušilo iskonsku lepotu ovog kraja, već je dopunila turističku razglednicu Bajine Bašte.

Ukcavanje je neposredno ispod brane HE Bajina Bašta, plovi se najatraktivnijim delom Drine ispod vodopada rečice Vrelo preko nekoliko lakših bukova. Plovidba spada u rekreativni rafting uz lep prizor za fotografisanje.

Kućica na Drini je simbol Bajine Bašte i jedno od najpoznatijih obeležja reke koja je kod Srba poznata i kao Zelenika. Na steni stoji još od 1969. godine, a nastala je kao potreba mladih plivača za udobnijim mestom za odmor od stene na kojoj su se do tada sunčali. Po jednoj od narodnih priča, glavni „krivac“ za nastanak stene na sredini reke Drine je poznati srpski srednjovekovni junak Marko Kraljević. Želeći da pređe na drugu obalu Drine, a da mu njegov čuveni konj Šarac ne ukvasi noge, on je sa vidikovca Crvena stena bacio ogromnu stenu u centar reke kako bi Šarac mogao da preskoči na drugu obalu. Po pričama najboljih poznavalaca tajni ovog mesta, na steni se i dan danas mogu videti otisci Šarčevih kopita.